Клуб је најомраженији у Шпанији, па самим тиме и ''Ултрас Сур''. Вође одлучују да неће стајати и гледати док их остале групе злоупотребљавају, и почињу да одговарају насиљем. Како је време пролазило тако је и ''Ултрас Сур'' добио епитет ''најжешће'' фракције у Шпанији. Средином 80-их, утакмице Реал Мадрида често су биле праћене насиљем.
Крајем 80-их група брзо расте...кореографије, организација и комуникација се побољшавају. Медији често пишу о ''Ултрас Сур'' само у негативном контексту. Разлог за то су сукоби са противничким навијачима, ''Frente Atletico'' и каталонским ''Boixos Nois''.
Средином 80-их изграђено је језгро групе, која је данас једна од најугледнијих навијачких група на Иберијском полуострву. Ти момци су одрастали на Бернабеу и прошли су кроз све околности - срећне и тужне тренутке, победе и поразе, туче, хапшења...Крајем 80-их година постају пријатељи са Еспањоловим ''Brigadas Blanquiazules''. Пријатељство које се годинама гради на мржњи према великој каталонској Барселони.
Други важан моменат у историји Ултрас Сур-а дешава се током септембра 1988. године када је аутобус са најжешћим језгром групе отпутовао у Хихон на меч против ''Oviedo''. Утакмица се поклапала са прославом града, што је узроковало бројне нереде Ултрас Сур-а са локалним ''Liga Comunista Revolucionaria'' који су учествовали у поворци поводом дана града Хихона.
Деведесетих година група се повећава, а великим делом чине је скинхеди. У то време скинхеди су посебно били заступљени на трибини Ултрас Сур-а, а група је била једна од најатрактивнијих у Шпанији, гледано из тог угла.
Фракција је све више постајала десно орјентисана, и све више су се могли видети националистички симболи. Приамо Виалонга, вођа групе, је 1993. године учествовао у телевизијској дебати у мајици Ултрас Сур, где отворено брани насиље над имигрантима, црнцима и Јеврејима. Године 1995. Министарство унутрашњих послова ухапсило је више од хиљаду људи који су оптужени за стварање неонацистичке мреже.
Ухапшени су чланови ''Hammer-Skin'', ''Circulo de Estudios Indoeuropeos'', ''Asociacion de Amigos Degrelle'', ''Hermandad Aria'', ''Accion Juvenil Espanola'', ''Resistencia'', ''Alternativa Europea'', ''Hermandad Nueva Sociedad'', ''Blood & Honour'' и наравно ''Ultras Sur''. Међутим 90-их година почиње озбиљна организација, ништа у Ултрас Сур се не дешава случајно...све је планирано.
Појавиле су се прве праве кореографије, са мноштвом бакљи и димних бомби, али и обојеним папирима, фолијама и балонима. А стари лого је замењен новим.
Године 1993. део играча жалио се како им припадници Ултрас Сур-а траже да им плате, како би добили њихову подршку. Мартин Васкез и Хиеро су неколико пута једва извукли живу главу, захваљујући Заморану и Рочи, који су у то време имали поштовање на трибини Ултрас Сур-а.
Хозе Луис, вођа Ултрас Сур-а, није негирао да постоји притисак на играче. Три године касније Хозе Луис добиће двогодишњу забрану присуствовања спортским догађајима, због нагомиланих условних казни за учествовање у тучама.
У касним 90-им годинама група наставља да расте и попуњавају цео доњи сектор јужне трибине Реаловог стадиона. Симбол групе је промењен, овог пута у подпуности, и састоји се од двоструке секире у чијој је позадини Шпанска застава.