Поздрав свима који ово читају, поздрав целој ултрас сцени, овде један од млађих ултраса из успаваног града Лесковца који жели да се то промени. На трибини сам шест година, без пропуштеног гостовања, састанка, организације, акције... Група постоји од 2013. године, име смо преузели од старијих и које нас прати годинама јер смо увек и свуда заједно, у чопору. ''Вукови Лесковац'. Тренутно бројимо 40ак активних чланова. Клуб постоји од 1923. године, тренутно играмо четврту лигу али смо први на табели тако да смо догодине по кладионацама. Свако ко је мало старији зна о каквом граду је реч и какав је некада био по питању навијача. Старији то нису успели да пренесу на млађе генерације, направљена је велика пауза од пар година, тако да тренутно у граду имате само млађе навијаче, можда по који старији који је у пензији.
Гостовања сами организујемо, сами плаћамо и све из свог џепа. Комби, ауто или воз, небитно је... кажу људи четврта лига, али и ту имате гостовања од по 150-200 км. Никада нисмо тражили превоз од клуба, по нама то није искрена ултра прича ,и све док су ту ове луде главе биће тако. Кореографије не радимо, мислимо да за то треба озбиљна маса људи. Маркетинг постоји, постоји тим људи који се тиме бави, преко тога финансирамо групу, доводимо неке нове чланове. Подгрупе постоје због лакше и брже организације, свака подгрупа има своје обавезе и дужности, састављена од људи који су баш за ту врсту обавезе. Тренутно имамо 3 активних екипа. Sector C, Young Firm, Ћелаве Главе. Поред тога довели смо и најмлађе ултрасе, оне за које ћете тек да чујете, клинци који су шестри седми разред, али немогуће луди, одани и искрени, мала браћа пре свега, њихова екипица носи назив Млада Гарда. Наш коп се налази на источној трибини Градског стадиона, а политике нема нити ће бити!
Јел можеш да издвојиш неку утакмицу, дешавање или акцију коју је твоја група одрадила а на коју сте посебно поносни ?
Ух брате тешко питање које буди сећања... доста гостовања, акција и успешних утакмица стоји иза нас… Када су у питању хуманитарне акције, можемо да се похвалимо на претходну зиму када смо ујединили све средње школе, другаре ван групе, неке старије људе из града и прикупили доста новца за оне којима је то било баш потребно. Када су у питању ове друге акције, без пораза смо на улици (још увек). Те ствари нису за интернет, а драга нам је свака. Поносни смо на све што се издешавало иза нас, поносни на сваку нову нацртану заставу или сашијен барјак, на сваку кап пива коју смо попили у име клуба или победе, поносни баш на све што смо успели да урадимо за ових 5-6 година. Када схватите да никада нисмо имали старије, да смо били баш клинци, да нас нико није учио шта и како већ смо сами учили на грешкама, онда схватите зашто нам је све драго и због чега смо баш на све поносни.
Присутни баш на свакој, небитно да ли је пријатељска утакмица на страни или код куце, куп утакмица или првенствена, увек смо ту кад и колико можемо. Фебруара ове године смо отишли 50ак на пријатељску утакмицу у околном селу... само један од примера наше верности! Од ове године смо кренули да пратимо репрезентацију, како у фудбалу тако и на рукомету Да, тренутно трпимо велику репресију и због тога нас ТРЕНУТНО нема на страни као пре, али увек оде барем један аутомобил, или се неко гурне код играча у комби, ево у недељу сам само ја отишао у Пирот. Имамо добар однос са управом, чујемо се за сваку утакмицу, стално се чујемо због тих гостовања. Са полицијом немамо никакав контакт и однос, осим што нас ресетају где стигну, прете опасним казнама и забранама.
Пријатељства, добри односи, непријатељи ?
Имамо неко пивско пријатељство са навијачима из Беле Паланке, Усијаним Главама. Пошто је наша група пратила рукомет годину дана, имали смо једну ситуацију где су долазили гостујући навијаци, горе поменуте Усијане Главе, а баш се погодило да се играла дан два пре педерске параде. Током утакмице смо заједно певали песме посвећене њима па је ту настало неко пријатељство, после утакмице смо отишли сви заједно на пиво, наредне године отишли ми код њих и тако у круг... све се заснивало на испијању пива пре и после утакмице. То је све што се тиче пријатељства. Нисмо имали баш доста сусрета са навијацима, а и ако се сретнемо то су локални дебили тако да неке посебне непријатеље немамо, смешно је причати како су нам непријатељи бели ђаволи, поплавси ови они леви десни... ускоро ће бити времена за доказивање и непријатеље, само да се пробије клуб још мало!
Пошто сте млађа екипа и група да ли имате неки навијачки фазон, групу, екипу на коју се угледате било да је она из Србије или преко границе ?
Тренутно нас на трибини ради рејв фазон, кува се током целе утакмице, пали се маса само тако. Сваког ради звук бубња, скакање и дизање руку високо. Стално смо мењали мишљења, један дан смо хтели као ови, други као они...једна екипа је гурала свој фазон, друга екипа њихов.. то је све уродило да се створи микс најбољих ствари, тренутно имамо неки свој стил који је мешавина хардкоре балканаца и лаганих жабара, а све то уз јаки рејв ... you will never understand if you are not one of us from east stand!
Неће још дуго да постоји, не доводе се млађи навијачи... биће баш као што је било у нашем граду пре коју годину.
И за крај имаш ли неку поруку навијачима у Србији, поготово оним млађима ваших година на којима остају трибине ?
Будите искрени навијачи, гурајте здраву ултра причу.. ако си млађи, онда се сигурно видимо негде!