Наша група је настала 1995 године од старан групе пријатеља који су имали заједничку страст а то је Ноћерина. Наша застава је први пут окачена 24. септембра 1995 год.
Ноћерина – Сијена (0:0) била је то славна година за италијански фудбал и за нас свакако, није нам недостајао ентузијазам. Започели смо путовање...
Апсолутно не. За нас је политика једна ствар а навијање је нешто друго. Тробојку користимо као нацијонални симбол, неки чанови групе редовно прате репрезентацију са државном заставом са натписом Ноћера. Чланови групе су слободни да имају своја политичка опредељења, али кад смо заједно, иза заставе, једино опредељење је црно црвена боја.
Пријатељи и непријатељи ?
Тренутно смо добри са навијчима Турриса (Torre Del Greco). Имамо пријатељске односе који за заснивају на међусобном поштовању и са осталим навијачима у Италији као што су: Авелино, Катанзаро, Ђенова, Торино, Наполи. Међу ривалима ту су: Салерно, Верона, Перуђа, Козенца, Катанија, Таранто, Андриа, Бари, Барлета, Леће, Ређина, Фрозиноне, Латина, Беневенто, Јуве Стабија, Савоиа, Казерта, Кавезе и Паганезе који је из предграђa Ноћере. Вероватно сам неког изоставио.
| |
Ово је заиста компликовано питање о којем можемо причати данима. Реалност фудбала и Италији је таква и сви у овим тренуцима пролазе кроз јако тежак период. Влада Италије је изабрала репресију као линију којом ће се борити против ултраса. Последњих година уведени су бројни закони и строги прописи, и полако се приближавамо британском моделу. Закон који је највише погодио групе је увођење навијачких картица које су створиле много подела чак и на самим тибинама. У пракси то значи навођење свих навијача на трибини и прослеђивање података полицији. Такође, са картицом забране трају доста дуже и враћање на трибину после истих је компликованије. Италијански ултраси су подељени на оне са картицама(који су за сад мањина) и оне без. Већина наших навијача су одлучили примити картице и борити се против овог проблема изнутра. Немој те се навикавати да остајете код куће на каучу самим тим признајете победу државе.
Италијну, којем је циљ био да се на неко време повуче са трибине. У последњих неколико година било бу међу најпопуларнијим у Италији и етикетиран као најнасилнији навијачи у земљи. Сви у сваком случају покушавају да се боре против репресије на свој начин. На свакој утакмици морамо да се боримо против номиналних картица, навијачких картица, камера, прислушкивања, превентивних претреса, појединачним сликањима на уласку и изласку са стадиона, оградама, одузимања бубњева и свим другим средствима којим се полиција служи. Тренутно, за оне који су изабрали да приме картице, путовања су постала Одисеја. Морате ићи путем који вам они кажу и кад дођете до одредишта контроле су веома јаке у дуготрајне. За бакљу или димну бомбу може се може добити 5 година забране и кривична пријава. Адвокати се богате.
На срећу наша трибина је веома компактна у одлуке се доносе у разговру са свим групама на јужној трибини. На тај начин ми смо увек спремни за све догађаје. Као што сам вам рекао у почетку тема је веома широка и да вам одговорим требао би да вам причам сатима. Желим да завршим ову причу са речима да ултраси у Италији не одустају и поносан сам што сам део тога. Ултрас није мода, већ начин живота !