У Удинама се могу наћи први кораци организованог навијања у касним 70-тим. Клуб је играо Серију Ц, стадион Фриули тада још није био ни изграђен. Прави ултра покрет настаје у септембру 1980-те године појавом групе BAWS (Black & White Superstars) убрзо након њих оснива се група Teddy Boys (1980/1981 тада још без етикете hooligans) а затим и Nuova Guardia Ultrà (1983) момци из краја Via Riccardo di Giusto.
Hooligans Teddy Boys и дан данас воде главну реч на трибини. Прве половине 80-тих на огради су се могле видети заставе група "Black Warriors", "Commandos Friuli", "Ultras", "Potere Bianconero". Треба напоменути да су се Teddy Boys први пут званично појавили 1982 године истовремено са њима настаје и група Alcooligans група која се недавно вратила у први план после година неактивност. 1985/86 године са југа Фриулија (Фриули- регија у којој се налази Удине) на сцену ступају групе "Brigata Andrea Barusso" и "Brigata Azione Bassa Selvaggia" које се 1988 године уједињују у групу Brigate Ultras историјску групу севера заједно са HTB i NGU. У међувремену појављују се групе широм севера Италије из Милана, Тревиза, Конеглијана, Падове. У децембру 1989 године са севера Фриулија настаје група Nord Kaos док почетак 90-тих обележава настанак групе North Boys (1994 мењају име у Friulani al Seguito). 10. децембра 1995. године спајањем делова Teddy Boys-а , Brigate Ultras и Nord Kaos-а ствара се група Ultras Destra Tagliamento сада позната као Ultras Udinese 1995. Деведесетих година вредено је споменуи још и групу Legione. 2003 године настаје група Collectivo Udine настају као група са југа Фриулија затим се брозо шири на целу област и постају битан фактор на северној трбини.
Од непријатељства свакако би издвојио ривалство са Триестином. То је дерби који се није одиграо дуго а који би много допринео навијању у регији. Од непријатеља ту су још Верона, Наполи, Јувентус, Венеција као и са Болоњом са којима смо недавно прекинули добре односе. Пријатељи смо са Вићенцом и Аутријом Салзбург. Лична пријатељства људи из група постоје са Арезеом, Ђеновом, Равеном и Бургхаусеном.
После смрти Рицитија у Катанији. У Италији већ неколико година постоји јака репресија над ултрасима који нису у стању да се томе на прави начин супротставе. Нажалост лични интереси и сујета надмашили су заједничке интересе покрета. Увођењем прво номиналних картица а затим и картица за гостовања потпуно су пореметиле навијачке групе. То је створило много подела на самим трибина и групама, успело је подели нешто што се до тада није могло ни замислити. Затим је уследио нови преокрет владе и увођење чланова 8 и 9 (art 8,9) који су додатно закомпликовали живот људима под Деспом. Ових дана кружи вест да је систем картица коначно пао али научени нашим искуством, врло мало или ништа се неће променити.
Collectivo IncUdine је настала од стране четири ултраса који више нису хтели да признају стварност у којој су живели и одличили су да ставарају своју. Када је идеја за назив представљна "incudine" одмах је била прихваћена, симбол окружен ловоревим лишћем је одомах постао цењен. Посебно им се допала чињеница да унутар њега могу истицати идентитет Удина. Уз растући ентузијазам и жељу да навијачка дешавања буду што чешћа време које су проводили раздвојени је било све мање и мање све до проклетог 16. Марта 2003 године по повратку са истог двојица од њих четворица доживели су саобраћану несрећу у којој је погинуо Leonardo Cecon. У његову част настаје Collectivo IncUdine а име Leo 14 година након трагедије још увек одјекује трбином. У лето 2003 година наша заставе се први пут појављује на утакмици против Трста, деби не би могао бити бољи.
До данас централни део трибине је представљају Teddy Boys и Nuova Guardia две групе које су симбол трибине. Поред њих су Collettivo IncUdine и Ultras Udinese 1995 а затим следе Tarcento, Tarvisio, Tolmezzo (бивши Nord Kaos), La Disperata и Patria Udinese. Групи Alcooligans је недавно забрањено качење заставе али и даље су активни у горњем делу трибине који је углавном резервисан за старије навијаче на северу.
Ако мислите на најбројнија не могу а да не издвојим гостовање у Прагу преко 6000 људи и Барселони 5000 (негде сам прочитао да је то било најбројније гостовање на Камп Ноу у прдходних 5 година) али та гостовања привлаче много обичних навијача и туриста. Радо сећам се 66 по реду меча против Интера у Милану и сукоба на врху тирбина те бројке се нису касније поновиле. Ја лично имам 329 гостовања иза себе а за најбоља гостовања и путовања сматрама она која су се одрадила у јако малим бројкама, можда на лето праћењем пријатељских утакмица. Није ни чудно што волим да се сетим гостовања нас четворица из Колектива соло у Солуну против ПАОК-а колима трајактом Brindisi-Igoumenitza а на стадиону није ни било гостујућег сектора, само са сезонским картама се могло ући. Или Солун опет следеће године али овог пута против Ариса. Или против Црвене Звезде нас четворица у кавезу са заставом, утакмица поводом опроштаја Дејана Станковића који је у то време радио код нас као помоћни тренер. Онда гостовање возом у Фођи или нас пет из Колекитва у Ници. Како да не издовијм гостовања у Ковентрију, Саутхемптон, Вотфорд, Дортмунд и инцидент нас и немаца у метроу, Виљареал, Еспањол и многа друга гостовања која су нам пружила велико задовољство. Лично волим да се сетим првог одласка нашег у Москву против Спарака, Ст. Петербург, Анжи. У Софији против Левског, у Босни против Широког Бријега, онда Познан по великој зими и ниским температурама. Хапшење у Ленсу и Либерцеу. Лисабон квалификације за Лигу Шампиона, кортео у Ливерпулу, хладна киша у Атини против Панатинајкоса, лудница на Тумби у Солуну... Како да се не сетимо дугог периода у којем је наша група сама ишла на гостовања, без картица а самим тим и без карата. Ако се узима у обзир добри резултати на гостовањима онда би сигурно издвојио победу Удинезеа над Ливерпулом 2-3 и да кажем изван стадиона те ноћи било занимљиво и удине смо се вратили са две Ливерпулове заставе.
Група Collettivo IncUdine се увек изјашњавала аполитично и верујемо да трибина треба да се изјашњава само као црно-бела. Међутим, политике је на трибинама увек било јер је то место где се окупља велики број људи. Није тајна да је наша трибина увек гајила симпатије ка десници као и Верона, Падова, Трст на пример. Нисмо изузетак. Али више од политике а нашта смо јако поносни је то да је Collettivo IncUdine често одликује за хуманитарни рад. За наших 14 година постојања наша група је редовно подржавала и помагала разне Фриуланска институције, помагали људима у поплавама и земљотресима. Подржали смо и фондацију Gabriele Sandri неколико пута током првих година деловања.