Мој отац је имао сезонску карту за јужну трибину и његова уобичајена локација је била испод гостујућег секотра. Чим смо ушли представа која се одиграла испред мене била је невероватна у мојим очима. Изнад мене сектро био је пун наполитанаца, сви строго без мајица и нагомилани на ограду а испред мене огромна северна трибина препуна људи. На том месту и тог дана сам се заљубио у фудбал и трибину.
Почетак утакмице се прибилижавао и трибина се полако попуњавала људима. Људи из групе одрађују завршне послове око подизања кореографије. Током целе недеље ултраси Идеале Барија били су активини, лепили су се плакати по граду, качиле пароле по граду и кроз комуникацију преко друштвених мрежа било је позива за утакмицу (које су постале најефикасније средство за маркетинг у овом усраном времену) да подрже клуб у борби за виши ранг. Повртане информације су ништа мање од одличних, трибина је пуна.
Кореографија са утакмице представља прелазак са старог Идеалеа основаног 1908. године на нови основан 2012. године. Она описује два играча, један у зелено црном дресу а другог у црвено белом дресу како размењују заставице. Са леве и десне стране шеталице су се вијориле заставице у бојама оба клуба.
Велику улогу приликом самог оснивања клуба имали су навијачи - ултраси, без икаквог финансијског интереса у жељи за правим фудбалом и исправном навијачком причом. Клуб се свих ових година прати на свакој утакмици и прича из године у годину све више напредује. #КУРВАСРБ