Далеке 92/93 год. , пар ортака из (тада) исте групе “Supras”, су почели да се друже и да заједно иду на текме и гостовања. Провалили су да немају исти трип, исту визију, једноставно другачију филозофију о навијачком свету као остатак групе. Временом је та разлика о менталитетима постала толико велика између нас и њих, да је дочло до сукоба, и да би ми решили да одемо из групе и из ината se набијемо између њих и “Lutece Falco” (друга група на трибини “Auteuil”) као знак провокације и доминације. Једноставно нова ера за нас, као једина група на “Auteuil” која више вуче ка кежуал фазону.Више од 10 година након тога, прича се наставља...
Нас у екипи има оо 30 активних (+ који симпатизер да кажем)... неки од нас од првог дана, неки нажалост нису више на овом свету, други су отерани или отишли, а неке су време и репресија удаљили од нас. Ми себе сматрамо ни као “праве“ хилигане, ни као ултрасе, већ као атипичне на трибини. Нисмо баш сви у 100% у правом енглеском кежуал фазону нити смо у жабарском стилу. Не желимо да се мешамо у конфекцији корографија, нити у вођење трибине преко микрофона јер и нисмо неки певачи...већ фурамо своје и зато смо то што смо. Код нас нема чланарине и нисмо отворени другима, што показује наш мали број. Сваки лик из наше екипе је са нама након што га је неко препоручио и био одговоран за њега,па тек после неког времена када се провери и ако га други прихвате, онда тек може рећи да је КСД. Не мора лик да буде као већина кежуал, али морамо да знамо да ако дође до срања, да можемо рачунати на сваког 100%, јер...ми смо више од екипе...ми смо велика породица!
Такође смо имали проблеме због српских застава, јер смо први а вероватно и једини у Француској који каче “нашу“ српску заставу. На почетку су људи чудно реаговали...у фазону зашто та застава кад прадставља “рат, злочини, анти-муслимани итд. ...(јебига, државна пропаганда!). Једноставно овде у Француској, националисти се често диве нама, и употребљавају нашу заставу као као немачку или неку другу као знак национализма, јер се не може рећи да предсатвљају неке левичарске идеје. Зато је некима било чудно шта ће она на нашој трибини, да би нам чак и мурија кењала око тога, али кад су видели нашу упорност, одустали су. Провалили су да има ваљда више од тога, и да нас једноставно не привлаче ни енглези,ни италијани, него СРБИ!
Наша група се организује врло једноставно...како стигнемо, попут Енглеза или Холанђана. Ми ништа не продајемо. Све што радимо од материјала је само за наше момке, и то обично радимо да сакупимо неку кинту за адвокате кад неко од наших или из неке друге екипе са “Boulogne”-а падне не некој текми. До сада смо радили само дукс или мајице, никако шалове јер тога код нас нема, покушавамо да што више будемо дискретни.
Када се сетим неких занимљивијих акцјања, прво ми падну на памет увек гостовања у Бордоу. Тамо увек идемо дан пре текме да се шибамо са њима.Сећам се посебно једног, пре 4-5 година ваљда, када је нас 40ак седело у неком спортском кафеу у центру града, када чујемо одједном неку галаму напољу, где је неких 100тинак њихових ишло према нама. Тада смо поразбијали све по кафићу, и неке излоге са спортском опремом и тада је свако добио свој “спортски реквизит“...неко палицу за бејзбол, неко палицу за хокеј, неко за крикет, неко за билијар...врата се отварају и удри!!!...екстра успомена за нас, много лошија за њих. Бордо је такав град да је њима свако наше гостовање политичка борба, они су жешћи левичари а ми као оно десничари.
Лион нам ј тренутно противник бр.1 , јер њихови резултати и еуфорија им је донела пуно нових ликова, и немају тај проблем (за сада) са муријом и забранама као ми. Поготову откада је Јулиен погинуо, данас на ПСЖ-у има преко 200 забрана стадиона. Лион је такође једини који је пре 2 године дошао у Париз са циљем да се шибамо. Испоштовали смо их како треба, чиста туча, њих 60 нас нешто мало више. Чиста победа и нисмо дозволили да нико од њихових буде претучен, већ смо им помагали да се дигну са земље и врате код њихових. Не мора да значи да ће нам они тако вратити, али свака им част и само напред јер нама то одговара, да имамо занимљиве конкуренте.
По нама...нико не заслужује да добије нож или да изгуби живот. Може да добије дебеле батине ако заслужује, али нож никада!!!
Због таквих догађаја као што је била смрт Јулиена, полиција нам не да мира. Репресија је константна, нови закон много зајебан, деле се забране и ако ниси још дошао код судије. Дакле довољно је мурији да те не готиви или да си им сумњив, и да те удаље од стадиона на пар месеци.
Што се тиче српске сцене, за нас Србе што пратимо ПСЖ, а и остале Парижане....сцена је увек била врх! Много Парижана се ложи на Србе, јер сматрају да смо блесав народ великог срца. У зависности од укуса, за сваког има по нешто...за оног што више вуче ултрас фазон, кореографије су до јаја као и певање...као и за оног који воли инциденте,јер има и те како шта да види. Највише познају Звезду и Партизан, јер су највећи. Посебно познају Делије због незаборавне радости коју су им приредили када су победили непријатеље из Марсеља, и због снимака када их јуре по Барију. Има чак и активних међу КСД на нашој сцени... ко прочита нека се препозна... поздрав њима... КСД-КЛАН породица!