Поздрав за људе у Србији, ми смо са сајта(1296.gr) и представљамо све П.А.О.К.-ове клубове генерално. Наравно, није могуће представити мишљења сваког клуба, тако да су одговори наша лична мишљења тј. људи који воде овај сајт. Трудићемо се да будемо објективни што је више могуће.
Капија 4 је П.А.О.К.-ов навијачки клуб основан 1976. године. То је један од највећих П.А.О.К.-ових клубова, али није исто као и у осталим грчким тимовима где сви навијачки клубови имају у свом имену и име њихове капије. Капија 4 је појединачан клуб у центру Солуна и има две подгрупе у Европи, „Капија 4 Брисел“ и „Капија 4 Цирих“. Изван Капије 4 постоје и остале оранизације навијача, као што су „Dytikes Synoikies“(Западна Страна) и „Vorioi“ или „Northerners“(Северњаци). Већина П.А.О.К.-ових клубова нису део неке оранизације и само се зову „Sindesmoi Filon PAOK“(Фан Клубови П.А.О.К.-а). Клубови немају званичну политичку орјентацију и труде се да то задрже за себе, тако да би се могли ујединити по слоганом П.А.О.К. а не под слоганом неке политичке орјентације као остали клубови у Грчкој.
3. Да ли можете да нам споменете неке битније догађаје који су означили историју ваше групе?
Нажалост, догађај који је означио историју наше групе је трагедија која се догодила 04.10.1999. године када су погинула 6 навијача П.А.О.К.-а док су се враћала са гостoвања у Атини. Тада је аутобус П.А.О.К.-овог клуба Корделио доживео саобраћајну несрећу. Сваке године се окупљамо на место несреће и одајемо пошту нашој браћи. Што се тиче лепших тренутака, њих је превише да би се сви споменули, aли два ми тренутно падају на памет, када смо се без карата појавили на Караискаки(1989. године, против Олимпијакоса) и Хиралио(1981. године, против Ариса) стадионима и заузели места домаћим навијачима. Посебно догађај везан за Хиралио, јер смо тада окупирали Капију 3.
Од недавних догађаја, прошле године у августу смо имали историјску посету месту рођења нашег тима, у питању је град Константинопољ где смо играли против Фенербахчеа. Било је то одлично гостовање и велика победа за нас, изван и унутар терена.
4. Можете ли да нам кажете са којим групама имате пријатељство и нешто више о њима?
Једино наше званично пријатељство је са Гробарима и Партизаном. Почело је личним контактима између навијача Партизана и људи из клубова западног Солуна, средином деведесетих. Почетна тачка нашег пријатељства, била је утакмица између Партизана и Далмације Слит у Солуну 1996. године када су навијачи П.А.О.К.-а подржали Партизан. У тој години, званични навијачки часопис Гробара „Дај Гол“ посветио је део простора свог часописа навијачима П.А.О.К.-а. Током година, све више и више навијачи П.А.О.К.-а и Партизана почињу да се посећују на утакмицама, али највећи догађај који је наше пријатељство претворио у братство је утакмица из 2006. године између Црвене Звезде и Партизана. Недавно се одиграла тако да се је сви сећају. Од тада наше братство расте тако да имамо пријатељску утакмицу између наших тимова сваке године, надамо се мечу у Београду ове године. Могли би још доста тога да напишемо о нашем братству али само онај који га је доживео, зна колико је јако.
Пиротехника је илегална у Грчкој, али ових дана нема много хапшења због ње као ранијих година. Када је закон био популаран, палили смо пиротехнику у великом броју тако да они не би могли идентификовати ко је од нас запалио. После много инцидената са полицијом(са онима у униформи и са онима без ње) постигли смо циљ да полиција више на улази на стадион, тако да немамо више хапшења на Тумби. У прошлости смо имали велики број ухапшених навијача и оних у затвору због пиротехнике. Данас, углавном се хапшења дешавају на гостовањима, због пиротехнике и других разлога. Проблем са полицијом и правосуђем у Грчкој је огроман и потребно је 10 интервјуа како би га анализирали. На пример, ми имамо три навијача у затвору без да знамо када ће им бити суђено. Они нису проглашени кривим, само су у затвору без суђења.
6. Какав је ваш однос са клубом(управом)?
Однос са управом има своје успоне и падове. Иако је садашња управа изгласана од стране навијача, постоје проблеми са намером управе да не дозволи неким навијачима и клубовима да долазе на Тумбу или да постављају своје транспаренте. Постоје разговори са времена на време како би решили наше проблеме. Упркос проблемима, нисмо непријатељски настројени према управи, која је поштенија од прошле управе.
На нашој трибини су пристутни навијачи свих узраста, највише је оних између 18-25 година. Ту је наравно доста старијих искусних навијача који доносе важне одлуке. Срећни смо што је пристуно доста младих навијача, то осигурава нашу будућност
8. Како путујете на гостовања?
Навијачи П.А.О.К.-а углавном путују аутобусом. У прошлости, много навијача је путовало возом али ових дана већина гостовања се организује аутобоусом. Генерално говорећи, употребљавају се све врсте транспорта, од авиона до фериброда и аутомобила, зависи где гостујемо, али аутобоус је неки стандард транспорта навијача П.А.О.К.-а. Врло често наши навијачи иду на гостовања у други град без карата или је много више њих без карата, тако да у доста случајева путујемо ноћу аутобусом или возом како би избегли полицију.
9. Можете ли да нам кажете које ултра групе су ваши највећи непријатељи и нешто више?
Наши највећи непријатељи су „gay-ros“(погрдна реч за навијаче Олимпијакоса). Пошто су мале шансе да се сретнемо из разлога јер се налазимо у различитим градовима и забрањена су гостовања, највише обрачуна имамо са навијачима Ариса који су наши непријатељи у Солуну. Наши непријатељи су и два остала велика Грчка клуба у Атини, Панатинаикос и А.Е.К
Солуна, да ли су подељени стриктно или су помешани? Према нашим информацијама, Неаполи је део града који представња велико упориште навијача П.А.О.К.-а, са друге стране заставу са тим именом можемо да видимо на трибини Супер 3-а као једну од главних, како објашњавате ово?
Ми не желимо да причамо о нередима. Само ћемо рећи да је Солун није подељен. Арисови навијачи имају своје упориште у насељу Хиралио, где се и налази њихов стадион. Бити навијач неког клуба и носити заставу са именом неког дела града не значи да ти навијачи контролишу то насеље. Ми не желимо да ширимо пропаганду преко овог интервјуа, ако је неко проводио бар мало времена у Солуну, зна да је цео град црн и бео.
11. Које је ваше мишљење о грчкој навијачкој сцени, да ли напредује или назадује?
Грчка навијачка сцена је врло прљава. Ту не постоји и никад није постојала реч као што је поштовање или фер-плеј према противнику. Постоје неки трендови који су донети из Европе као што су кореографије, кежуал и „бодри свој локални клуб“ покрет али генерално менталитет је сиров. Ко је јачи преовладава. Реално овде не постоји сцена, сви се боре за себе и труде се да буду најбољи. Генерално, ми верујемо да су грчки навијачи јаки у свим аспектима навијачког живота иако су у константном рату са државом. Најбоље да питате наше европске противнике о нама.
12. Једном је важило да су навијачке групе из Атине доминантније у односу на оне из Солуна, да ли мислиш да је то и даље тако?
Као што смо раније напоменули нећемо да улазимо у детаље инцидената. Тешко је упоредити нас са навијачима из Атине, зато што су забрањена гостовања. Такође, чињеница да живимо у другим градовима отежава наше упоређивање снага управо из разлога што смо ми најјача група у Солуну и северној Грчкој док су они у Атини и јужној Грчкој. Једна ствар је сигурна а то је да ми путујемо у Атину на гостовања без карата и полицијске пратње и не само на фудбал већ и на кошарку и рукомет, док они са друге стране нису ни покушали да прошетају Солуном. Они дођу сви заједно и иду право на стадион, онда назад за Атину.
Пошто имамо братство са Партизаном, пратимо вашу навијачку сцену колико можемо. Србе сматрамо као јаке навијаче и такође видимо да и ви имате проблема са полицијом и државом које не интересује правда већ само да виде навијаче у затвору. Менталитет нормалних људи, државе и медија који су против навијача је доста сличан као и у Грчкој. Генерално, сматрамо српску навијачку сцену као јаку са доста сличности са Грчком.
14. Хвала што сте урадили интервју са нама и да ли имате неку поруку за навијаче у Србији?
Хвала вама и Слобода за Гробаре!