Клуб је основан 1966 године под називом КК МИK(прве четири сезоне носи то име а после тога КК Скопје) од стране неколико ентузијаста који су почели да тренирају на отвореним теренима на Аутокоманди (то је насеље које је паралелно са Аеродромом само што се налази са друге стране реке Вардар) и за неколико година су успели да створе солидну школу кошарке. Изградњом хале у новом насељу Аеродром клуб се сели почетком осамдесетих година и као спонзор долази Металски Завод Тито па тако и клуб добија име МЗТ СКОПЈЕ, име које и данас носи. Средином и крајем осамдесетих година игра неколико сезона у првој СФРЈ лиги. Највећи успеси су дошли наравно средином 90тих година када клуб игра у европским куповима и побеђује кући тадашње великане Реал Мадрид, Порто, Бенфика итд.У историји има 4 купа Македоније и симптоматично ниједну титулу шампиона државе. Године 2009 и поред финансијских проблема, уз помоћ навијача и неколико људи клуб је успео да преживи. Данас стоји на чврстим ногама а за следећу годину је најављен и улазак у НЛБ Јадранску лигу.
2. Када је основана ваша група, колико имате чланова, које подгрупе и како се организујете?
Почетци навијања за наш клуб датирају од 1986те године када се појављује прва застава МЗТ коју је урадио човек који је касније био један од оснивача групе STORKS. Касније та група мења име у SERVICE CREW. Коначно, 1997ме године група се регрупише и добија име FAMILY AERODROM. На домаћим утакмицама број људи у копу варира измећу 300-400 људи док на дербију стигне до више од 1000 људи. Young Team Aerodrom, White Park Hooligans, Troublemakers, Guerrilla, су подгрупе које су тренутно у мировању јер смо сви иза једне заставе. Подгрупе егзистирирају више на нивоу друштва. Организација је све боља, на гостовања идемо претежно аутобусима или комбијима мада у пар наврата се ишло и возом или ко како стигне због забране организованог гостовања од стране полиције и кошаркашке федерације. На појединим утакмицама су дељени информатори ради побољшања менталитета људи и дизање навијачке свести код млађих. Трудимо се да повећамо број људи у језгру групе јер не може се све сводити на 10так појединаца и њихов о залагање.
3. Навијачима у Србији је чудно да поред једног познатог фудбалског клуба из Скопља још из времена СФРЈ ви идете само на кошаркашке утакмице, можеш ли нам појаснити мало тај феномен?
Тачно, углавном сва питања од страних навијача иду у том правцу, како то да навијате само на баскету. То је ствар навијачких принципа и кодекса. У прошлости је одређен број људи са наше трибине посећивао паралелно и ФК Вардар и ишао са Комитима или Лојал Фанс. Није баш логично да се у дневној фудбалској утакмици пева како је крв ЦРВЕНО-ЦРНА, а да када се увече оде на баскет пева како је та ИСТА крв ПЛАВО-БЕЛА. Када је на сцену ступила млађа генерација хтела је да раскрсти са овим проблемом из разлога што се људи не могу довољно посветити једној трибини. Одлучено је да ко посећује нашу трибину буде само на њој, а онима који су ишли паралелно и на фудбал је дато да одаберу где ће продужити. Наравно, велики је број оних који никада нису ни ишли на фудбал и пратили су само баскет и који су наравно подржали овај предлог. Кодекси налажу, један клуб – једна љубав.
4. Да ли имате пријатеље/непријатеље међу другим групама?
Официјално пријатељство немамо са ниједном групом, све се своди на појединачна пријатељства углавном са људима из суседних земаља. Градски ривали су нам навијачи Работничког, Сити Парк Бојс, а наравно непријатељи су нам шиптари (шверцери) са којима је било неколико догодовштина.
5. Можеш ли издвојити неки догађај који ти је у драгом сећању (гостовање, туча или нешто друго) а везан је за твоју групу?
Прошле сезоне је на снагу ступила нека измишљена забрана гостовања, домаћи клуб није смео примити гостујуће навијаче а ако би евентуално ушли и почели навијати делегат утакмице је имао задатак да утакмицу прекине док се гости не избаце из хале. Све у свему, гомила глупости на једном месту. Ми смо одрадили све утакмице до тада и следило нам је гостовање у Свети Николе, то је један мали градиђ на истоку земље. Нас 18 смо ушли у воз и упутили се тамо, само што воз не иде до града него на 10-15 километара одатле. Нисмо имали никакав план све док не стигнемо тамо. Срећом у возу нам је помогао један лик одатле јер нам је нашао такси од железничке до градића. Стижемо некако тамо, а имали смо паре само још за карте. Делимо се у групе по двоје са договором да се нађемо унутра у хали. Полако и неприметно смо ушли и раштркали се по хали, а 15так минута пре почетка сели смо сви заједно и формирали коп. Тамо су нам се прикључила још двојица наших који су отишли за викенд у госте па смо били равно 20 глава. Почиње утакмица коначно а ми скачемо одједном и на изненађење свих грми песма. Делегат,полиција,управе клубова се договарају шта ће бити и доносе одлуку да можемо да останемо унутра. Вадимо заставе и до краја утакмице наша песма води играче до победе.Доказали смо свима да им забране не вреде, после се исто ишло док је трајала забрана и у Струмицу али тада са комбијима.
Такође не желим заборавити марш са спас клуба у септембру 2009те године, миран протест на који је дошло око 1000 људи који воле клуб, а који смо организовали свега за пар дана и тако спасили клуб од гашења.
6. Шта сматраш за највећи успех групе?
За само 2-3 године смо успели да урадимо доста тога и да од тотално неорганизоване трибине створимо групу вредне помена. Урађене су многе заставе, барјаци свих величина, кореографије и пароле, гостовања , инциденти са муријом и другим групама, маркетинг секција је урадила одличан посао а креативни допринос се огледа и у оригиналним песмама које избацујемо сваке полусезоне. Наравно, све је ово дошло од самофинансирања чланова, никакви спонзори,управа итд. нам не помажу финансијски. Конкретно за највећи успех и доказ за величину групе сматрам потез када смо свом другу који је у колицима и коме је била потребна финансијска помоћ, дали сав новчани приход од маркетинга и остали буквално без ичега само да би му помогли.
7. Какву сарадњу имате са управом клуба/полицијом?
Имамо свог члана у управном одбору клуба који прати дешавања у клубу и ако има нешто на релацији клуб-навијачи он брани наше интересе. Односи са овом управом су добри, имамо право на 400 сезонских улазница што је од прилике трећина хале. Помогли смо да се клуб дигне на ноге, сада желимо заједно да стигнемо до успеха.
Са полицијом нема сарадње, они су увек око нас са неким питањима и предлозима да се сарађује. У задње време репресија над навијачима јача, наша полиција узима примере из Србије где су ствари пренапумпане и где је реална слика ствари искривљена, па тако и код нас упадају кући људима без икаквог разлога и позивају их на разговоре а да се ништа није десило. Користе неке методе заплашивања , а примера ради пре 2 сезоне када смо играли утакмице да не би испали из лиге и када је у хали било 200 људи, било је у просеку по 50так полицајаца из јединице за брзо распоређивање (то је исто што и жандармерија у Србији) што је свакако нелогично с обзиром на то да у шиптарским крајевима ретко када одлазе. Све више се осећамо као странци у својој држави.
8. Како оцењујеш то да су код вас можда и активнији навијачи у дворанама него на стадионима?
Ситуација у спорту код нас се полако поправља, а дворански спортови су популарнији од фудбала јер су највећи успеси нашег спорта дошли преко рукомета и кошарке. Треба напоменути да владајућа фудбалска гарнитура у фудбалској федерацији има доста нерегуларности и да је фудбал доведен до руба егзистенције. Прошле године је чак и симбол мак-фудбала ФК Вардар испао из лиге али уз помоћ неких договора је ипак наставио у првој лиги и то је надам се јасна слика о стању нашег фудбала. Инвестиције у фудбалу су мање јер спонзори знају да ће им се паре тешко вратити, док је у рукомету ствар другачија јер клубови играју у европским такмичењима.
9. Да ли пратите репрезентацију и да ли сте били сад на Европском првенству у рукомету у Србији?
Организовано не пратимо ниједну нашу репрезентацију. Било је ипак доста наших људи на европском првенству који су ишли у својој режији, али без обележја клуба или групе већ само са реквизитима македонске репрезентације.
10. Шта мислиш о навијачком покрету у Србији и да ли пратиш дешавања међу српским групама?
Наравно да свакодневно пратим дешавања код вас и може се рећи да је српска сцена једна од бољих у Европи, на малој територији има толико број солидних група поготово оних мањих попут ТБ,УФ,Фирма,Мераклије итд. а наравно да Делије и Гробари спадају у врх европске навијачке сцене. Подржавам примирје које је било на снази јер ниједан живот није вредан навијачког обрачуна, надам се да ће се ситуација још побољшати јер је у прошлости урађено велики број грешака, превише младих живота је угашено и то се не сме поновити. Иако многи од вас мисле да имају непријатеља у македонском народу због признања Косова желим рећи да већина не поддржава нашу владу у тој одлуци. Косово је Србија, Македонија није Грчка.
11. Порука за крај?
Хвала што сте нам дали прилику да се представимо. Поздрав свим правим навијачима у Србији и заљубљеницима у свој клуб. Слобода свим неправедно осуђеним навијачима и слава жртвама навијачких обрачуна.