“У свакој земљи представљају уставом регулисану установу која се бави успостављањем и одржавањем унутрашњег реда. По мишљењу једних, они су чувари наших живота и имовине. По другима, они су су репресивни апарат владајуће елите. За треће, они су гомила неиживљених, необразованих, искомплексираних послушних људи. Можете их звати многим именима: жандари, пандури, мурија, пубови, дротови, керови и тако даље. Званични назив им је полиција. С обзиром да је ово навијачки часопис који се бави искључиво навијачком тематиком, у овом тексту ћемо укратко анализирати однос између
нас и њих.
Време данашње...демократија...
Да ли се ишта променило то се тиче нас и њих?! Не, ствари су постале још горе. Уместо да идемо напред, ми идемо назад, и то крупним корацима. Данас, по мишљењу оних првих, који у широком луку заобилазе стадионе и који не смеју да појаве на западима и истоцима празних стадиона, они су и даље чувари њихових живота и имовине, који спречавају нас убице, алкохоличаре и наркомане да дивљамо и угрожавамо њих којих ни нема. Када би се појављивали широм Србије на трибинама можда би видели другу страну приче. За оне друге, они су и даље репресивни апарат владајућих елита. Но, нећемо улазити у политику. А за оне треће...испоставља се да су људи и били у праву. Они су и даље гомила неиживљених, необразованих, искомплексираних послушних људи. Зашто? Ко иде на утакмице тај зна.
Не можемо рећи:“Ми смо невини!“. Деценијама се дешавају туче на спортским борилиштима широм света. И то је једноставно тако. Навијачи нису цвећке, то се зна. На трибинама постоје групе навијача који понекад на стадиону и улици праве инциденте. Људи их, а и они сами себе, називају хулиганима. Полиција је ту да спречи насиље и недолично понашање. А како то српска полиција спречава?! И ко чини ту српску полицију данас?!
Већину чине неиживљени, необразовани и искомплексирани „суграђани“. Који ће се одмах латити пендрека када нема одговор на твоје питање. Који ће без поговора урадити сваку глупoст која му је наређена. Који ће те ударити пендреком када га питаш зашто те тера са тог места где стојиш, јер су му рекли да не смеш ту да стојиш иако је све мирно. Који ће те малтретирати, претресати, проверавати иако нема ниједан разлог за то, јер је њима дозвољено све. Мораш да идеш около јер је он ту тај који се пита и ти не можеш да прођеш туда. Они су закон и наређење је наређење. А логика? Јебеш логику! Када не пристанеш на глупости које чујеш, добијеш пендрек, и њих још петорицу који скачу на тебе, пребију те, ухапсе и напишу у пријави да си их напао. Када стојиш у реду окружен њима, и добијеш пендрек јер си гурнуо руку кроз њих да даш другару карту. Добијеш поново пендрек када га нормално питаш што те удара, јер нема он шта теби да се правда, он је ту власт. Он се пита да ли ћеш да пијеш воде, да ли ћеш да једеш, идеш у тоалет. Ти си навијач, дивљак, а он је ту да те спречи да дивљаш, на начин који му се прохте, јер му је то дозвољено, и неће за то одговарати. Нема везе што су људи недужно ухапшени, малтретирани, пребијани и лажно оптужени, он увек у извештају пише истину. Небитно да ли се недолично или нормално понашаш, и да ли си навијач-хулиган, навијач-наркоман, навијач-стока-грађанин другог реда, или навијач-симпатизер, заљубљеник у клуб, узоран грађанин....
И ми ћемо оставити овај текст без закључка, јер ни ми Вам не можемо рећи “пандури су стока, јајаре, кољите их, нападајте их!“ нити “полицајци су добри и поштени, увек помажу људима у невољи, а насиље је глупост!“...
#НИН