Средином 60-их група 'Fedelissimi' (једна од битнијих на трибини Маратона),представљала је кичму организовних тифоза у периоду у коме је било значајних превирања међу млађим члановима.Нешто касније подмладак прави засебан транспарент Commandos Fedelissimi,док остали настављају да делују у оквиру постојеће организације.Из недеље у недељу међу навијачима су се смењивали разни називи(Panthers, Tupamaros,Fedyn..итд)зависно од тога ко је био актуелан на међународној политичкој сцени.Ипак име Commandos се најчешће користило,па је у складу с тим одлучено да се транспарент качи на средини трибине.Године 1970 играла се утакмица Торино - Вићенца коју је судио Росарио Ло Бело и ту је све почело: црвени картони , два пенала у корист гостију за последњих пет минута при нашем вођству и на крају пораз резултатом 2-3.Каравани аутомобила разјареног народа дали су се у потеру за судијом,неред и хаос на улицама обележили су дан,а новине су у наредном броју означиле навијаче који су учествовали у тим догађајима као ' ултрасе ' .Овај термин је наишао на позитивну реакцију код људи , стога је одлучено да група понесе баш тај назив.Кренуло се са израдом транспарената на којима се налазила лобања по средини , мада су ' ултраси ' били саставни део клуба ' Fedelissimi' све до 1973 , када је тренер Ђианони смењен од стране управе.Жеља навијача је била да Ђианони остане на тој позицији, што би значило борбу све до самог краја.Међутим 'Fedelissimi' су представљали меку линију , сукоб међу нама је отпочео , и после неког времена се завршио цепањем чланских карата млађих тифоза, који су љутито напустили канцеларију Карла Алберта.На самом почетку нам је било важно да будемо признати као независан клуб навијача који ће имати своје просторије , друштвени статус и званично име, па је тако и настао назив 'Maratona Club Ultras Granata' који је и даље у употреби.Имајући у виду горе изложене ствари везане за историју групе, неки ће рећи да смо као клуб навијача настали 1973, а да као покрет делујемо од 1969.Добра и лоша тифо издања не зависе од тога какве партије пружа фудбалски тим, већ све искључиво зависи од заједничког рада нас чланова.Тако на пример припадништво ултра покрету може да изађе из моде , али ми ћемо и даље да правимо добру атмосферу , па чак и да привучемо већи број људи иако ФК Торино не игра онако како се од њега очекује.Водећи чланови не морају да буду стриктно бирани међу онима који употребљавају песнице у сукобима , већ је пожељно да ту буду и особе које ће вас на прави начин репрезентовати ,они који су у стању да одрже однос дијалога са друштвом и новинарима.
Одмах до нас са леве стране налази се Granata Korps, док су са наше десне стране Leoni.Група Леони је ту већ деценијама и чине је избачени чланови екипе ''Fedelissimi''. Њих карактеришу мање радикални ставови тифоза, искључиво заинтересованих за фолклорни аспект учествовања у прављењу добре атмосфере, што и није тако лоше за саму трибину.Granata Korps су настали у оквиру наше групе од стране оних који се нису слагали са званичном политиком Ultras Granate.То ипак не значи да онај ко је члан наше по сваку цену мора имати супротне ставове од њихових, нити се захтева од наших чланова да поседују партијске књижице као услов за приступање групи.
У сваком случају нема ништа лакше од тога да људи из наших редова, који се не слажу са идејама Granate Korps започну конфликт, али то нико од нас заиста не жели.Зато бих овом приликом хтео да истакнем како чланови Granate korps и Ultras Granate слободно могу да погледају у очи једни другима, а ја у овом интервјуу не желим да кажем ништа лоше о њима, јер би било некоректно причати о некоме ко није присутан.
Генерално у Италији влада уверење да прави торињани навијају за ФК Торино, док је ФК Јувентус тим за који навијају дошљаци.Да ли се слажете са овом констатацијом?
Моје мишљење је да људи одприлике на тај начин и посматрају навијачка језгра, међутим разлике нису баш тако јасне како се многима од вас чини: рецимо имате јужне крајеве који масовно прате ФК Торино, док Пијемонт важи за покрајину у којој Јувентус има превласт.Потенцира се прича о ФК Торину - клубу средњих и сиромашнијих слојева на једној, односно ФК Јувентусу - клубу богатих на другој страни, али ако бисмо дубље сагледали социолошку конотацију, могли бисмо да констатујемо да је Торо тим за који навијају широке народне масе, док за Јувентус навија племство.У смислу укорењеност тифо културе Торо је много хомогенији, па се самим тим јављају велике разлике између наше и трибине Јувентуса.
А када је реч о броју посетилаца на стадиону какав је ту однос снага?
Такође и овде сматрам да постоји разлика у посвећености, јер је наш просек увек 30.000 ... када освајамо Скудето тај број може да досегне 40.000.Јуве може да испуни цео стадион у тренутцима када све иде по плану, али зато ће на утакмици Јувентус-Асколи на пример бити 5.000 гледалаца ако пада киша или је тим на средини табеле.
Разлике у менталитету нису оставиле на мене бог зна какав утисак ако сте на то мислили.Италијански навијач у иностранству ће бити примећен само ако носи боје клуба и ту све престаје: странци не разликују обичне навијаче од ултраса, баш због тога што њихове групе не разумеју конотацију одређеног начина облачења, тј моде која је код ултраса присутна.Са локалним навијачима немамо никаквих проблема.Колико се сећам последњи озбиљнији инцидент догодио се у Инсбруку када смо се сукобили са полицијом, јер су организатори у жељи да зараде већи новац од карата нагурали 20.000 људи у објекат који прима 15.000 гледалаца.Ми смо једноставно тада били принуђени да пробијемо у суседни сектор како би направили више простора, а полиција је након тога пустила керове на нас.За све ово добар део кривице сноси спортско друштво, јер не можете навијаче да сместите на монтажне трибине где је слаба видљивост и где је угрожена безбедност појединца.
Рецимо 80'-их у Моленбеку се десило да је приликом покушаја отимања транспарената пала ограда (да не напомињем како је објекат више личио на кокошињац него на стадион). Изненада, нашли смо се окружени полицајцима, па је Пианело стао испред нас мислећи да улећемо у терен да би правили инциденте.
У оквиру италијанске лиге која интересантна гостовања би издвојили?
Пре неколико година када смо се борили за Скудето, отишли смо пут Фиренце у 4 дупке пуна аутобуса.Киша је падала као луда, а ми смо и поред тога ишли кроз град у кортеу као прави тифози.На самој утакмици цела трибина је навијала свих 90 мин. иако смо губили од домаћина резултатом 4-1.Е сад невезано за Италију мени лично је најлепше гостовање било у Нанту када смо победили са 4-0. Такође ће ми у сећању остати и Штутгарт, где смо се и поред пораза супер провели, и чак донели одлуку да намерно покваримо аутобус само да би остали један дан дуже.
Па рецимо да их има око 35%, некад више некад мање зависно од утакмице.Не постоји град где жене на трибини имају баш толико активну улогу, међутим оне овде увек долазе у великом броју.
Ваш однос са групама других клубова?
Официјелно пријатељство постоји са Ђеновом, Фиорентином и Лациом (Granata Korps је засновала ово последње). У коректним односима смо са Пизом, Баријем и Миланом .. затим ту долазе још неке групе према којима не гајимо ни љубав, ни мржњу ... и на крају споменуо бих заклете непријатеље: Јувентус, Аталанта, Рома, Сампдорија и Интер.
Да ли је било људи у оквиру групе који су покушавали да је исполитизују или искористе зарад некаквих скривених мотива?
Колектив са израженом навијачком свешћу попут наше, увек се трудио да спречи монополизацију појединаца који су желели да врше политички утицај, мада је таквих било јако мало.Никада није могло да се деси да група буде под утицајем одређеног тренда, само зато што је вођа следио тај политички тренд.База се од почетка доследно држала основне идеје: општи интерес преовладава над интересом појединца унутар групе, а све идеологије које нису везане за фудбал држаће се подаље од ове идеје.
Раније смо ризиковали затвор због неких акција које је било могуће извести без већих проблема.
Данас међутим нико не жели да се упушта у нешто што је рађено претходних година, с обзиром на то да ће вас полиција зауставити и пре него што стигнете до својих супарника.Чињеница да смо се скоро слизали једни са другима зарад виших циљева је нешто што нико не пориче, али интерпретирати баш на овај начин тренутну ситуацију делује у најмању руку неукусно.Наравно, ако се деси инцидент на дербију ми ћемо знати како да одреагујемо ''ово треба посматрати са становишта обостране користи, а не са становишта пакта о ненападању''.
Можете ли да ми кажете нешто о организационим детаљима везаним за секције навијачке групе Ultras Granata?
Идеја многих људи је била да оснују секцију, али након првих година ентузијазма нико више није знао шта се с некима од њих дешава, нити су се појављивале на стадиону. Што се тиче оних које су наставиле са радом (а имају више филијала), ми смо у сваком случају увек били вољни да им економски помогнемо како би могле уредно да обављају своје активности.Секције обично израђују транспаренте са великим натписом 'Ултрас', а онда испод или поред стављају име региона или града из кога долазе.На тај начин оне поносно исказују своје порекло, јер се по томе сасвим јасно види чија су подгрупа.Треба ипак истаћи да су највеће секције оне које долазе из Лигурије и Централне Италије, за шта је заслужан момак из Гросетa чије име је Рикардо Ћећарели.