Неке навијачке групе имају репутацију да не беже. Најгори осећај приликом бежања јесте да видите друге како вас престижу и помислите да ће вас прогониоци стићи. Већина људи док бежи то чини пуном паром. У бежању нестаје сва лојалност према ортацима и познаницима. Ту важи правило - свако за себе.
Приче пред утакмицу често се своде на то ко је кога натерао у бег. Иначе је веома узбудљива ствар натерати некога у бег. Обично стотине људи беже после свега 2-3 задата ударца. У том случају, онај који је предводио напад и задао удараце ужива част и славу међу осталим навијачима."