Пре свега, дозволите ми да се представим, ја сам млад навијач алжирског Kabyle клуба познатог као JSK (Jeunesse sportive Kabylie = Young athletic Kabylie) са надимком Канаринаци, живим у Алжиру, главном граду Алжира, али сам ја сам пореклом из Tizi Ouzou; главни град који је дом клуба.
Клуб је основан 1946. године, сматра се најпознатијим клубом у Алжиру, са 28 званичних локалних титула што га чини најтрофејнијим клубом у земљи, и 7 афричких титула што га чини једним од највећих клубова у целом региону.
Веома важна чињеница, клуб има дуг и важан историјски утицај, играо је велику улогу у алжирској револуцији против француске колоније, у то време многе вође револуције су били део клуба.
Наш ултра покрет је настао 2007-2008 године, тада је основано много група, навешћу неке од њих; Street gialo, Folek boys, Yankee boys али су све врло брзо угашене формирајући једну велику групу под именом Ultra Kabylie Boys 22. октобра 2009. године, главни циљ је био да се уједињени под једним великим ентитетом, заједно раде на одбрани клуба једним јединственим гласом.
После тога су основане још две групе, под називом Samba boys 2011 у The leaders 2013.
Од 2014. до данас све групе на трибини се удружују у један велики колектив и стају иза једне заставе Zona Amazigh, свака група има свој задатак и начин размишљања које делимо на састанцима које одржавамо у ономе што зовемо north Corva, моја група је главни организатор, кључна кост колектива.
- Навијачки покрет у Алжиру, можете ли га приближити нашим читаоцима?
Цео концепт ултра покрета у Алжиру је још увек веома нов, као што је раније поменуто, настао је тек 2007. године са групом под називом Verde Leone из другог клуба познатог као Mouloudia d’Alger. Али с временом се појавило много група, које су све више сазревале и развијале се, посебно уз помоћ друштвених медија који нам омогућавају да своје кретање у свету делимо са западним земљама као што су Италија, Француска, Србија, Енглеска… итд. са суседним земљама као што су Мароко и Тунис.
Наша група укључује стотине људи из Tizi Ouzou и шире. Група има секиције широм нашег града али такође су ту и момци из других градова у Алжиру, као и они у Франциској и Канади где живи доста наших људи.
Zona Amazigh, мноштво барјаке, застава и графита који величају клуб, наши навијачи имају много референци са Amazigh културом региона. Плава, зелена и жута боја, заставе Amazigh су свуда где се окренеш, што ћете такође наћи и код група Tifo of Moroccan Amazigh са којима делимо заједнички идентитет и братски однос са The Ultras Imazighen и Red rebels (Hasnia Agadir).
Број 2959 се често појављује на нашој трибини, то је година настанка групе у Amazigh календару, што је еквивалентно 2009. години по грегоријанском календару.
Наћи ћете Amazigh слово, ⵣ, смислени елемент нашег дизајна који се налази на заставама, барјацима и мајицама.
У смислу комуникације и парола, Kabylie Boys управља свим језицима; Amazigh, арапски, француски, енглески или италијански, ми смо отворени према свету и прилично толерантни према свима, без обзира на њихову етничку припадност или језик.
Идеолошки, група није политички оријентисана, али је увек за правду широм света (Палестина, Курди.). Група је овде у смислу фудбала, идентитета, антирасизма / анархије. UKB2959 доказује да ултраси могу да играју важну улогу у друштву, имамо фразу која нас карактерише у једној од наших песама, „Отпор на свим нивоима“. Што значи да имамо заједничку сврху да увек будемо отпор у служби слободе и народа.
Пријатељи и непријатељи; Група Kabylie Boys не почиње и не упушта се у туче или контраверзе, јер је мирна, али ко год покуша да јој приђе ми ћемо узвратити сигурно. Ево шта се десило са навијачима Setifа. 2017. године њихове групе су покушале да нападну Kabylie Boys, на крају су остали без заставе, овде смо послали јасну поруку свима.
У сваком колективу долази до сукоба и не слагања али докле год свако заузима своје место и поштује другог, све је добро.
Што се тиче пријатеља, постоји братимљење са мароканским групама Imazighen, Red Rebels и Grancio из Bejaia, добар однос са овим групама је углавном због нашег заједничког Amazigh идентитета. Такође имамо добре односе са навијачима Mouloudia, Chebab Belouizdad и Raja Moroccan.
Kabylie Boys је познат по добрим издањим на гостовањима. Скоро на сваком гостовању сектор предвиђен за наше навијаче је пун, због популарности нашег тима, навијачи пристижу из целе земље. Путовање у град Bashar је једини изузетак, због чињенице да је овај град далеко, налази се у пустињи 1.500 км удаљен од мог града, а постоји и ривалство са навијачима одатле. Због разлике у језику (ми говоримо Amazigh, а они говоре арапски), и кад год одемо тамо, неизбежно ће доћи до сукоба.
На нашем последњем гостовању тамо 2018. године, око 4000 наших навијача је пошло тамо, када смо стигли људи су почели да нас гађају камењем и аутобуси су нам били поломљени. После меча дошло је до велике туче и општег хаоса, када смо изашли са стадиона почели смо да ломимо продавнице и разбијамо аутобуске станице и аутомобиле, полиција је тада интервенисала пуном снагом и извела нас из града.
- Шта сматраш највећим успехом, а шта највећим неуспехом ваше групе?
Највећи успех за нас је освајање титула и стално остајање у врху, нажалост ниво последњих година говори супротно, али ми и даље верујемо.
Када је у питању наша група, успех за нас је био достизање 700 чланова у 2015. години, као и наша афричка путовања у Конго, Тунис, Мароко, Судан, треба поменути и велико гостовање 2018. године до града Constantine (400 км) за полуфинале Купа Алжира против клуба Мулудија, где су трибине биле све жуте са око 40 хиљада навијача и све улице града Cirta препуне канаринца.
Уз то, главно достигнуће је раст групе, у смислу размишљања и зрелости, и то је оно што примећујемо последњих година, а фокус је увек на млађима унутар групе.
Група унутар земље се процењују на око 200 група, али ћу вам навести оне најважније које имају веће базе;
JS Kabylie (Kabily boys), Mouloudia alger (Green Corsaire, Verde leone), Belouizdad (Fanatic reds ), Constantine (Loca ragazzi ), Setif (Inferno), Oran (Red Castel), Bejaia (Granchio).
Што се тиче односа, постоји велика тензија између група Mouloudia и Constantine, чак се и забрањују гостовања између њих због великих проблема, а постоје и проблеми између наше групе Kabylie Boys и Inferno Setif
С друге стране, постоје добри односе између Kabylie boys и Mouloudia. Setif и Oran такође имају добре односе. Kabylie boys и Bejaia имају добре односе због заједничког циља који делимо, а то је циљ Amazigh.
- Гледајући северну Африку, свету су најпознатији навијачи из Марока. Какви су односи навијачких група из других земаља, има ли сукоба и какве су могућности?
Што се тиче односа између алжирских група и група суседних земаља, он је прилично добар. Нема проблема, иако постоје политички проблеми између Алжира и Марока.
Иста ствар са Тунижанима, сведоци смо мирних гостовања две стране и нема места малтретирању, дочекујемо се са љубављу и поштовањем.
- У којим земљама Африке се развио навијачки ултра покрет и можеш ли их некако рангирати?
Ултра покрет у Африци није много распрострањен, има га у северним земљама (Тунис, Египат, Алжир, Мароко, Либија) само због близине ових земаља и честог мешања са европским земљама.
Покрет је основан у Тунису најпре 2002. године, а затим се проширио на Магреб 2006. године, Алжир и Египат 2007. године, Либију 2010. године.
По мом мишљењу најбољи од њих је туниски покрет, посебно на свом почетку, јер је био веома сличан италијанском покрету.
Затим долази алжирски покрет који има свој стил, ми Алжирци смо инстинктивно страствени и увек имамо ту жар према фудбалу као спорту и према ономе што волимо, онда долази Мароко, они се много фокусирају на фолклор, док су Египат и Либија на крају , због недостатка многих група због њихових политичких проблема и повлачења водећих као што је Ultra Ahlawy.
- Да ли пратите дешавања у Европи и Србији и да ли имате узоре међу навијачким групама?
Да, пратим доста дешавања у иностранству и лично највише волим италијанске ултрасе, јер имају јединствен стил пун оригиналних принципа и идеја, и дубину размишљања.
Волим покрете у земљама источне Европе, Хрватској, Србији и Пољској такође имају велики ентузијазам у навијању и то веома ценим.
- Какав је однос државе и полиције према навијачима, трпите ли неку врсту репресије, да ли је тешко бити навијач у Алжиру?
У овом конкретном тренутку, наша група и наши навијачи много пате од репресије, а то је због политичких питања, пошто је наш регион (регион Kabylie) током времена много патио од великог расизма од стране постојећег политичког режима који је одувек радио на брисању Amazigh идентитета.
За вашу информацију, Алжир има два званична језика: Tamazight, који је био оригинални језик 2500 година, и арапски од исламских освајања. Ово је поделило земљу на две етничке групе; Amazighs (домаћи) и Арапи.
Наша гостовања у подручја арапског говорног подручја сведоче о великој репресији од стране полиције и великом отпору са наше стране. Од 2019. године застава моје групе је забрањен због присуства слова Yaz ⵣ који представља берберски идентитет, али смо се увек трудили да га на силу покажемо упркос свему.
- Однос и ставови алжирских навијача према Француској?
Став навијача у Алжиру је јасан према Француској захваљујући колонијалном периоду који је остао у Алжиру 130 година, осетљивости је било и увек ће бити и никада неће престати и то изражавамо у свакој прилици коју имамо.
Али у исто време, налазимо неке контакте између алжирских група и левичарских француских група. Постоји пријатељство између Green Corsair, MCA и Yankee Marseille, као и пријатељски односи између навијача мог тима и неких група Collective Paris, а све је то због присуства велике заједнице Алжираца тамо у Француској.
- Утицај криминала на навијачке групе у Алжиру и северној Африци?
Криминал је распрострањен у већим градовима због сиромаштва и слабе друштвене ангажованости и свести појединаца у Алжиру и северној Африци уопште, ултра групе и долазе из тих градова јер је фудбал једини излаз за младе, а стадиони једино место да се њихови гласови чују. Дакле, можемо рећи да стопа криминала има снажан утицај, али тренутно није широко распрострањен на трибина због чињенице да је покрет још увек донекле нов и млад, али према мојим предвиђањима, у наредним годинама, криминал ће неизбежно бити активни елемент унутар ових група.
Мислим да је северноафрички покрет од велике важности, јер се неизмерно развија. Наравно, постоје неке ствари које могу бити погрешне, али ће се временом неизбежно променити на боље.
- Какви су твоји планови за будућност и како видиш себе за 10 година?
Мој главни план је да мигрирам у Европу и променим место становања јер су друштвени услови и економска криза у Алжиру сваке године све гори.
- Порука навијачима у Србији?
Србија се сматра пријатељском земљом према Алжиру. Између две земље постоји стара веза још од дана Алжирске револуције. Србија се сматра једном од ретких земаља које су гласале у Уједињеним нацијама за независност Алжира. Дакле, ми то препознајемо и ценимо, ја вам лично желим све најбоље и више успеха и сјаја за српски народ.