А чега се ти сећаш ? Зеленог дугмета на машини која је слику са твог компа бацила на провидно платно ? Ма даааај .... Против модерног фудбала-против модерног навијања !
(Н.И.Н.#12)
|
Сећам се своје прве заставе, тачно се сећам...Цео дан у школи провео смишљајући лого за екипу, размишљајући да ли да нам прва застава буде име клуба, краја или групе. Које боје, које комбинације, које величине, ја би то да изгледа као она од асколијана, ма курац, нема шансе ми то да нацртамо ... Коначно, крај школе, цимам ортака да се нађемо за 15 минута испред зграде да почнемо да радимо. Питам га да ли је набавио фарбу, јесте, до јаја ! Још само ја да набавим платно, шта ћу како ћу, ма ипак ћу узети кеви онај чаршав, јебига немам ни динара... шта сада, неће провалити ... Нашао сам се са ортаком, а у крају дувају сви ветрови света. Где ћемо, шта ћемо... 'ајмо у солитер има она мала просторија на крају ходника кроз коју ретко ко пролази. Некако улазимо, бацамо платно на под, причвршћавамо га циглама јер је ветар дувао кроз поломљени прозор у улазу. Обојица извлачимо из џепова скице које смо цео дан цртали, одлучујемо се за његову, јебига била је боља... и полако, идемо прво оловком да бацимо скицу. Јеботе, дрхти ми рука ко да радим не знам ни ја шта, морамо да успемо, морамо да у суботу имамо транс на огради ! Скица је готова, изгледа ок а сад ајде оно најзајебаније – фарбање. Отвори фарбу, убаци мало разређивача, онај у фарбари му је рекао да сипа тачно толико да дође до врха кантице и онда да промеша. Лагано умочи четку, добро је исцеди и удри. Прва линија, прво слово, ок је за сада. ''Шта радите ту ментоли мали!?''. Погледам горе, матори са вучјаком нам куца на стаклена врата. Излазите напоље да вам сада не би јебао матер. Ауу шта ћемо јеботе, дижи заставу ... како смо је дигли на поду је остало пола киле фарбе, све што смо нацртали се пресликало на под. Испред улаза смо се трудили да је раширимо колико можемо, да се не би слепила али курац, ветар нам је преклопи, добро је, није страшно... ајмо у други солитер и тамо има ова просторија само да је откључана. Опет јебени ветар нам виори заставу али овога пута право на мене, оде јакна у курац. Ма скида то разређивач сигурно, теши ме ортак. Улазимо у други улаз, ширимо заставу и вршимо увиђај штете. Ајде није страшно идемо даље, још једно слово, па још једно, још мало и то је то. Готова је напокон. Ајде да је подигнемо, поново слика на поду. Излазимо напоље, ветар је стао, качимо је на зидић и чекамо да се осуши а успут убеђујемо један гругог како ће бити до јаја. Осушила се, ок није лоше, могло је боље само ово треће слово је мало веће али ко му јебе матер, неће се то на текми провалити, ма да ! Гајби поскидао пертле са старих патика и ставио на заставу да би могао сутра да је окацим на ограду. Једва сам заспао, кроз главу ми пролази како ће то сутра све изгледати, колико ће нас бити, да ли ће онај мали исцимати те клинце ко што је рекао. Викенд, текма, лудило, јеботе како ме шљака овај трип. Долазимо на стадион, качим заставу, одаљавам се 20 метара да видим како изгледа одатле па из овог па из оног угла. Навијање, зезање, циркање ... врх текма. Долазим гајби, нестрпљиво чекам ортака да ми донесе фотке, дошао је отвара се прва фотка и ево је ! Наша лепотица, реално није најбоља али наша је и нама је никад јача ! Следећа ће бити још боља, сада већ знамо неке форице. Сећам се и сав се најежим ... ма било је до јаја ! А чега се ти сећаш ? Зеленог дугмета на машини која је слику са твог компа бацила на провидно платно ? Ма даааај .... Против модерног фудбала-против модерног навијања ! (Н.И.Н.#12) #ограда је огледало трибине
0 Comments
|
Категорије
All
критике-предлози-идеје-материјал-контакт
|