Основани смо 2006. године након паузе у којој су "Ultras Triseste" одлучили да више не каче своју сад већ легендарну заставу. Неколико месеци касније група од неколико момака одлучила је да се активира и предложи нешто ново трибини, то је разлог зашто је основана "Curva Furlan". Сигурно да у прво време није било лако, јер није било лако почети све од нуле, али је свакако цео пројекат био јако подстицајан и можемо рећи да је то био велики изазов за нас као и за цео ултра покрет у Трсту.
- Да ли је неко од оснивача Ултрас Трисетине идаље активан, у коликој мери и какава је старосна структура трибине?
Да, сигурно да постоје неки назови стари ултраси преко 50 година који су и даље присутни на трибини и дају живот групи заједно са млађим момцима који им се често обраћају за савет, па рецимо да постоји мешавина разних генерација на трибини.
Сигурно да су то прве године, оне су биле најбурније. Триестина је играла Серију Б и често је играла и радним данима, такав темпо је само учврстио групу. Тих година ишли смо далеко у Кротоне и Месину и многа друга важна и врућа гостовања, било је лепо постизати све то и одмеравати снагу са другим групама. Такође многе групе које су долазиле у Трст као што су моденези, болоњези, брешиани, поштовали су прибојавали су се овог гостовања из разлога што смо већ од раног јутра били на улицама града у покушају да задржимо нашу територију под контролом.
- Имате ли пријатеље међу другим навијачким групама и на којим основама су она настајала, ко су вам највећи ривали?
Одржали смо историјска братства рођена 80-их и 90-их са Монцом, Вероном, Лацијом, Про Патријом и Масезеом, а између 2006. и 2008. створено је још једно са момцима са Аустије Беч које траје и данас (са групом "Kai2000"), међусобне посете су честе. Историјска ривалства су она са група из Тривента, као што су Падова, Вићенца, Удинезе, Тревизо. Има још градова на северу као што су Бреша, Бергамо, Модена, Болоња, Равена, Римини, постоји и са Ливорном и Специјом и многим другима на чија гостовања желите да одете највише због адреналина...
- Да ли је ваша група политични оријентисана и како се носите са тима?
Триестинина трибина је увек била на десној страни, ми настављамо ту традицију не бавећи се актуелном политиком на стадиону, јер овде јавност само чека неку врсту иницијативе повезане са десничарским трибинама да поспе паљбу по њима.
Никад нисмо рангирали, има доста кавалитетних група од Серији А до аматерских лига, и у иностранству сигурно постоји одличних екипа посебно у земљама које до пре неколико деценија нису имали навијаче и ултра групе толико као данас.
- У Србије је незамисливо да сваки клуб има своју ултра групу, да ли навијачи "мањих клубова" у Италији посећују утакмице и већих клубова?
Сигурно је да многи навијачи мањих клубова а посебно оних поред неке од метропола попут Торина, Милана, Рима, Напуља посећују утакмице клубова из Серија А које симпатишу. То се не односи и на тврда језгра која су увек само уз свој клуб, за њих је Лига Европе Серија Д. Рецимо да причамо о нама, више нема велког интересовња за фудбал на већем новоу где се чини да тамо владају само новац и телевизија. Навијачи се све више доживљавају као потрошачи, погледајте само Јувентус који је недавно забранио уношење застава на Курву Суд. Ово боли ултрасе јер виде како трибине, иначе свето место за њих и дом свих нас постају празне и бездушне.
Постоје добри односи са управом с обзиром да су Триестину вратили из пепела банкрота и рецимо да покушавају да спасу фудбал у Трсту. Играчи долазе и одлазе, мало њих остаје у контакту са својим навијачима, али кад се то догоди, то је позитивна ствар. Однос са полицијом је констатнто напет, вероватно као и у свим местима где постоји група која је непослушна и која воли и уме да изађе ван дозвољеног оквира. Пажња је увек велика и не недостају упозорења која покушавају да блокирају акције групе. Ово је борба између нас и њих, живимо у 2021. години и још увек смо ту, упркос свему.
- Какве резултате бележи тренутно ваш клуб и колико то утиче на дешавања на трибини?
Триестина тренутно игра у Серији Ц и сваке године је циљ улазак у виши ранг. Пре две сезоне смо направили искорак и били смо у финалу баража са Пизом пред 20.000 гледалаца, то је био сјајан одговор људи на дешавања у клубу. Фудбалска јавност у граду и култ клуба постоји, када се дешава нешто у клубу људи то испрате и умеју да то поздраве доласком на стадион. Из другог ултра угла када играмо утакмице са Вићенцом, Самбом, Риминијем, Моденом, Равеном, Ћезеном и осталим клубовима који имају добре ултра групе увек је то подстицало одговор трибине упркос резултатима које клуб бележи.
- Реците нам нешто више о организацији групе?
Рецимо да када се нешто одлучује, нађемо се и разговарамо заједно. Покушавамо да доживљавамо стадион и током недеље. Окупљамо се да бисмо направили неку паролу, поделили материјал групе између нас а и да бих се само једноставно дружили и били заједно. Сигурно да је ова година са затвореним стадионима јако тешка за цео покрет јер нема утакмица, гостовања, али трудимо се да одржи дух групе.
- Каква су законска ограничења за навијаче у Италији и колико то утиче на функционисање групе, како се борите са репресијом?
Нажалост, репресија је нешто са чиме се суочавамо стално и то је наша реалност. У смислу када радите одређене ствари и крећете се на одређни начин неизбежно је имати фокусиране очи ка вама која сваког тренутка чекају на ваш лош корак. Упркос томе увек се морате чврсто држати и показати зубе. Много пута непријатно искуство, али свакако чисто и спремно треба доживети ово, са менталитетом онаквим какви су имале генерације пре нас.
Одувек је постојала фасцинација за Србијом и ултра групама које се могу видети на телевизору или на сликама на интернету. Групе се истичу компакношћу и што ми кажемо „њушкама“ која нису препоручљива и која нису за зајебавати.
- Порука за навијаче у Србији за крај?
Никад не смемо одустајати, и када нисмо на стадиону. Менталитет ако је прави вратићемо се јачи него пре. Сигурни смо !