1. Напишите нам нешто о историји навијања у Темишвару:
Традиција организованог навијања у Темишвару постоји од раних `70-их година, када је у нашем граду оформљена прва навијачка дружина. Комунистички режим који је тада све држао у својим рукама није наравно допустио да се цела ова прича нормално развије, тако да је све функционисало са неминовним прекидима. После пада комунизма 1989. године, уследио је нов почетак. Године 1990. навијачи напуштају западну трибину, где су до тада седели, и премештају се на југ, под именом ''Kommando Poli''. То је било језгро око којег је касније (1995) основала навијачка групација ''Commando Viola Ultra Curva Sud'' . Након 2002. следи реорганизација јужне трибине, тако што настају нове групације које настављају активност КВУКС-а.
2. Опишите нам Вашу организацију (гостовања, корео, маркетинг ...):
Не можемо рећи за групацију ''Commando Viola'' да је Бог зна како организована. Наше се акције махом заснивају на сентименталним импулсима, а мање на дисциплини и претераној озбиљности. Кореографије се обично довршавају неколико дана пре утакмице, гостовања се организују дан-два пре поласка, а ни маркетинг нам није на завидном нивоу. У целој причи о организовању јужне трибине укључено је највише неколико десетина људи, сви остали су навикли да долазе на готово. Невоље које су нас задесиле у последње време некако су успеле да нас уједине, видело се да су људи ипак спремни да понечто и добровољно ураде за Поли.
3. Пријатељи/Ривали:
Непријатеље делимо на две категорије. Прву сачињавају клубови који су никли у доба комунизма и који су на спортском плану представљали све оно што је Темишвар годинама мрзео. Њиховим настанком ускратили су нам педесет година фудбала, изоловали су нас, подчинили, свели на разину толерисаног сегмента и наметнули сопствену диктатуру. Сви трофеји су доспевали само до њихових сала, јер је другима право на спортску радост било ускраћено. Погађате вероватно да се односимо на Стеауу (клуб војске) и Динамо (клуб милиције) из Букурешта. У другој категорији би се нашао клуб УТА из оближњег Арада (50 километара од Темишвара). Њих често називамо сељацима и исфрустрираним малограђанима, јер се махом тако и понашају. Има и тамо квалитетних људи, али већина је очајна. Они живе захваљујући мржњи којој гаје према нама, што и није баш нормално и здраво.
У добрим односима смо једино са Рапидом из Букурешта. Рапид је такође клуб који је основан у међуратном раздобљу и који је много пропатио у доба комунизма. Ујединила нас је очајниčка борба за опстанак у тим тешким временима, па смо зато остали у добрим односима и после 1989.
Навијачке групације постоје и у Крајови, Васлују, Клужу, Плојесту али са њима нисмо ни добри ни лоши. Неки имају пријатеље међу њима, неки су се тамо на гостовањима потукли, али немамо јасно дефинисане односе. Остали градови врло мало значе на румунској навијачкој сцени.
4. Колико просечно људи је у копу на домаћим а колико на гостујућим текмама:
На јужној трибини долазе у просеку 2500 људи. Наш југ има око 6000 места, тако да је на утакмицама прилично испуњен. На гостовањима краћим од 500 километара имамо преко 500 људи, а у Букурешту и више. Највише би требао да нас има у Араду, јер је близу, а и ривалство је велико. Нажалост нихова арена је врло мала, тако да никад не примимо више од 400 карата.
5. Наведите нам подгрупе на Вашој трибини и нешто о њима:
Поменуо бих следеће: Banatica, Batalion Giroc, Drojdierii, Masseria, GAV, Hell Unit, Urban Guerilla и MCMXXI
“Batanica” је женска групација. Настала је 2006. и врло је активна. На свакој утакмици се појављују са великим заставама, заставама на два копља, итд. Често иду и на гостовања. ''Batalion Giroc'' постоји већ 5 година у оквиру ''Kommando Viola''. Већина чланова станује у кварту званом Ђирок, по којем је групација и добила име. Понекад учествују у изради кореографија, иду скоро на сва гостовања, певају све време, али проблем је што су већином клинци. ''Drojdierii / Masseria'' су две групације које су све време радиле и активисале заједно, тако да многи не чине разлику међу њима. Познатији су као десно оријентисани хулигани. Неко су време седели на северу јер су желели да се изолују од остатка навијача. Фурали су свој фазон, али су после учесталих притисака клуба и жандармерије морали да се врате на југ. Ретко учествују у изради кореографија. Не певају све време и у последње време нису баш активни. Многи су старији чланови напустили групације, најчешће због проблема са законом. Они су својевремено били најрадикалнији и најагресивнији навијачи Политехнике. Тренутно су у фази реорганизације. Један од главнијих ликова је Србин. ''Gav'' (Gruppo Autonomo Viola) је групација навијача Политехнике из града Карансебеша. Немају велику традицију, али су млади и перспективни. Врло су активни на трибини. ''Urban Guerilla'' је једна од најактивнијих и најконстантнијих групација у оквиру ''Kommando Viola'' . Редовно производе нове навијачке материјале и реквизите, а на утакмице долазе са мноштвом застава на два копља, великим и малим заставама, итд. Често истичу бенере са порукама и врло активни су кад је реч о изради кореографија. Једна су од најдисциплинованијих групација са јужне трибине. . Вођа групације је српског порекла.
Врло активни и добро организовани су и бивши чланови групације “Ulrarnativ”. Велика бројност, много застава, заставе на два копља, поруке, сопствене кореографије. Такође, одлична бројност на гостовањима. Редовно производе нове навијачке материјале и смишљају нове песме. ''MCMXXI'' (1921) је навијачка групација која тренутно активише на северној трибини. Сачињавају је махом млади људи. Активни су, певају током целе утакмице, имају заставе, своје материјале, чак и неке сопствене песме. Вођа групације је пола Србин.
Институт «Политехника» је основао 1921. године студентску екипу Политехника Темишвар. Овај је институт, са свим добрим и лошим стварима, био уз тим пуних 80 година. Године 1997, на основу контрадикторних и нејасних закона донетих у посткомунистичкој Румунији, неки су неспособни и злонамерни појединци, праћени испуњењем личних интереса, удаљили институт «Политехника» из структуре клуба. Клуб почиње да тоне, стигавши до ивице банкрота. Године 2000. финансијер клуба постаје Италијан Клаудио Замбон, који 2001. напушта Темишвар, а 2002. успева да скоро потпуно уништи Политехнику. Са великим напорима тим успева да закључи сезону, али испада у трећу лигу, са ризиком да у сваком тренутку банкротира. Истовремено, Политехнички се институт залагао да се тиму којег он представља призна да је настављач традиције клуба основаног 1921. Тим Политехничког института успева да уђе у прву лигу 2002, под именом Политехника АЕК Темишвар (то је име важило две године), да би се касније променило у КСУ Политехника Темишвар. Две године након што је напустио град, Замбон је основао 2003. у Букурешту нови клуб, назван такоđе Политехника Темишвар. Уз помоћ корумпираних ликова из Румунског фудбалског савеза догађа се нешто невероватно цела историја клуба основаног 1921. приписије се овој новонасталој творевини, која није имала никакве везе са Темишваром, са Политехничким институтом нити са историјом љубичасто-белих. Уз помоћ лажних докумената које је примио од Румунског фудбалског савеза, Италијан је довео пред Међународним спортским трибуналом наш клуб, тражећи да нам се забрани коришћење имена Политехника Темишвар и љубичасте боје.У мђувремену, наш клуб зарађује на свим судовима спорове са Италијаном, али нам Румунски фудбалски савез чини нову неправду – тамошњи људи, осећајући се вероватно кривим, нису проследили Међународном спортском трибуналом целокупну документацију која је била потребна да наш клуб коначно победи. Међународни спортски трибунал је донео неповољну пресуду по нас, на основу лажних папира састављених 2003. године. Пресуда је била катастрофална: забрана коришћења имена Политехника и љубичасто-беле боје !
Не знамо тачно какве ћемо кораке предузети јер нисмо се до сада никад суочили са нечим сличним. Све зависи од тога како ће ствари напредовати. Сматрам да у својству навијача не можемо учинити више од онога што смо учинили:
Три протестна скупа, у центру Темишвара, која су окупила више од 10.000 учесника сваки пут, протест испред зграде румунског фудбалског савеза у Букурешту, блокирање пута ка аеродрому у Букурешту (где је дошло до сукоба између навијача и жандара), безброј кореографија и порука ...Навијачи су такође урадили веб страницу где је најбоље представљена наша борба: www.justiceforpoli.com
Једна ствар је сигурна, да нећемо се зауставити док не победимо и не вратимо оно што нам припада !
8. Захвални смо Вам на подршци коју пружате нашем народу по многим питањима, да ли можете да нам образлозите то:
Класична је већ она узречица: «Румунија има два пријатеља: Србију и Црно Море». Пријатељство са Србима је посебно присутно у Банату, где живи значајна српска заједница. Имамо доста Срба на Југу, а и пријатеље у Србији (навијачи различитих клубова). Због тога не можемо да будемо равнодушни када се једном пријатељском народу дешавају такве неправде. Наравно, све што предузимамо је само морална подршка, не можемо учинити више, иако бисмо често хтели. Не ретко смо имали утисак да је борба српског народа симбол борбе свих истинољубивих и слободољубивих Европљана против организованог светског зла, па смо се зато и солидарисали са вама.
9. Упознајте нас са румунском навијачком сценом:
Румунску навијачку сцену карактеришу нестабилност и динамичност. Расположење навијача се мења из године у годину. Не постоје константне ултрас групације старије од 5-6 година. Неки фурају ултрас фазон, неки кежуал, понекад хул. Но, и ми Румуни смо заражени балканизмом, те нам је често и нарав таква, променљива и попустљива. Јаки тимови имају и најбоље навијачке дружине, али су се у задње време појавиле групације и у мањим срединама, што је за сваку похвалу.
10. Видели смо протесте уједињених румунских навијача, несто више о томе:
Врло је тешко да румунски тифоси остваре заједнички фронт против репресивног система, првенствено због неозбиљности и велике нетрпељивости међу навијачима.. С друге стране, штампа нас никад није подржала, чак напротив. Најзначајнији тренуци су били на заједничким протестима у Букурешту. Први је био за неке навијаче Динама ухапшене у Бугарској, а други против закона о ''узбијању хулиганизмa''.
став поводом репрезентације као и став осталих група:
Репрезентација Румуније нема пуно ватрених присталица у Банату, првенствено због големих проблема које нам је Румунски фудбалски савез нанео. Фудбалску репрезентацију доживљавамо као пројекцију Фудбалског савеза, који нам је одвратан. Наше родољубље се не огледа у односу према репрезентацији. Да се разумемо, ми њих не мрзимо, немамо ништа против играча, радовали смо се успесима Румуније на многим такмичењима, али свињарије које нам Савез непрестано сервира удаљили су нас од целе приче. Постоји групација ''Honor et Patria'' која редовно навија за репрезентацију, али мало је Темишвараца који подржавају тај пројекат. Често су на утакмицама репрезентације избиле туче међу навијачима из Букурешта. Једино када смо играли против Мађарске и Бугарске смо некако успели да скупимо редове, али није то то.
12. Играли сте двомеч са Партизаном, ваши утисци:
Знали смо да су Гробари узор многим навијачима у свету. Нису нас разочарали ни у Темишвару ни у Београду. Знали смо шта нас очекује, није нас ништа затекло.
Пријатно нас је изненадио пријатељски однос већине Гробара према нама. Ако би радили мало боље кореографије Гробари би били стварно једна комплетна и елитна навијачка дружина.
13. Порука навиачима у Србији ?
Подржавајте локалне тимове!