Група је креирана негде средином сезоне 84/85 и чинило је на самом почетку одприлике осамдесетак чланова. Крајем лета 1985 године ''Brigadas Blanquiazules'' започињу нову сезону гостовањима против Сарагосе, Валенсије и Барселоне на Камп Ноу, где се јављају и прве жестоке туче са противничким навијачима. Кампања у текућој сезони је била у пуном јеку, а главни циљ који се поставио, огледао се у окупљању што већег бр. људи. Тако се дошло до бројке од 150, мада су велики део групе чинили и симпатизери. Оно што треба истаћи је да су крајем године, на јужној трибини Сарије где су почеле да се окупљају најватреније присталице Еспањола, бригадисти урадили нешто до тада несвакидашње за навијачку сцену Шпаније. Наиме на дерби утакмици против Барселоне упаљено ја више од 100 бакљи. Доласком Хавијера Клементеа за шефа стручног штаба, клуб се квалификовао за улазак у куп УЕФА, па су и сами ''Brigadas Blanquiazules'' значајно напредовали што се тиче организације, поставши озбиљна хулиганска екипа која је почела да окупља око себе шпанске ултра националисте, десне скинхеде, и остале деликвенте са улица каталонског престоничког града.То је било и разумљиво с обзиром на експанзију коју су доживели.
Сезона 1987/88 биће упамћена као веома успешна како за фудбалски клуб тако и за групу. ФК Еспањол се пласирао у финале купа УЕФА, па су се и ''Brigadas Blaquiazules'' фокусирали више на инострана путовања,а мање на гостовања по Шпанији. На дан када је ФК Милан гостовао забележена је права европска атмосфера. Чак 1500 Миланиста је допутовало у Барселону. Еспањолови бригадисти су били изненађени овом изненадном посетом италијанских ултраса, али су се брзо окупили у граду решивши да оправдају пред гостима статус озлоглашених локалних хулигана. И успели су у томе! Озбиљни инциденти који су се догодили тога дана око стадиона Сарија, дуго су пунили новинске странице шпанских штампаних медија. Све у свему, италијански навијачи су се ''сусрели'' по први пут са навијачима Еспањола схвативши да негде тамо у далекој Барселони постоји екипа под називом ''Brigadas Blaquiazules''. Каталонски фудбалски клуб касније је одиграо још два битна меча против Интера из Милана и Брижа. На овим сусретима је такође било паклених туча, што је помогло групи да стекне нова искуства. Како је ФК Еспањол стигао до финала и меча против Бајера из Леверкузена, маса плаво-белих фанатика је кренуло пут Немачке, али се убрзо и вратила разочарано кући, јер је резултат по њихов тим био негативан. Од небеских висина и славе до тоталног пада – тако би могао да се опише период који је уследио. ФК Еспањол испада у другу лигу! Међутим, без обзира на проблеме са којима се клуб суочавао бригадисти су остали верни плаво-белим бојама.
Године 1997 легендарни стадион Сарија је морао бити срушен, јер је Еспањол запао у огромне дугове. Последња утакмица на Сарији, која је одиграна између Еспањола и Валенсије остаће упамћена по инцидентима навијача и полиције у којима је било много повређених. Овим инцидентом почиње нова ера за клуб и навијаче. ФК Еспањол се сели на Олимпијски стадион града Барселоне – постављање столица, ограђивање простора и реперсивне мере одражавају се на ''Brigadas Blaquiazules'' која стагнира без шансе за неком значајнијом акцијом. Без обзира на све ове проблеме група је последњих година успела некако да се тргне из учмалости, пружајући отпор систему и другим екипама, без обзира на број чланова који је прате. Борба бригадиста никада неће престати! Навијачима Еспањола јавност се диви, плаши их се, мрзи и респектује, а све из разлога јер поседују снажан карактер. Дуго година бригадисти су радили на квалитету, што је подразумевало лимитиран бр.и јединство чланова. У томе лежи снага бригадиста! На крају треба поменути секције које је чине: Brigadas Hospitalet, Brigadas Guardia Joven, Secc. Don Simon De Lucas, Hools RCDE, Brigadas Badalona, Brigadas Aragon, Brigadas Malaga, Old Guard, Vieja Guardia. Једна од елитних подгрупа је и ''Torquemada 1488'' сачињена од истакнутих представника бригадиста. Бити навијач Еспањола и члан ''Brigadas Blaquiazules''-а представља обавезу констатне борбе на свим нивоима: спортском, политичком, социјалном...против свих, а нарочито против људи повезаних са Фудбалким Клубом Барселона.