Бреша - Рома 01/02
Галатасарај - Рома 01/02
У недељу, током обиласка азијског дела Истанбула, од таксисте сазнајемо да се одиграва утакмица те верчери између Фенербакчеа и Галатасараја, па одлучујемо да одемо и одгледамо утакмицу, некако се на брзину организујемо и набављамо карте за трибину и улазимо на стадион два сата раније, песма се већ вртела и изгледало је као да је утакмица већ почела, допуштам вам да замислите током утакмице како је то излгедало. На крају са стадиона излазимо импресионирани и размишљамо о изазову који нас чека у уторака и атмосфери која нас је очекивала.
У данима пред утакмицу разговарали смо с неким Турцима, откривамо да највише навијач у граду има Галатасарај, затим Фенербакче па Бешикташ, и речено нам је да то што се десило навијачима Лидса њихова грешка, јер су били пијани и као пуштени са ланца, нису били свесни у шта се упиштају и шта раде, попут кидања турских новчаница, разбијања излога итд.
Коначно стижемо до врхунца и дана утакмице, напети смо, возимо се таксијем који нас лукаво оставља под локалном трибином (сећам се да смо нас двоје били са АСР Ултрас натписом камуфлираним у одећи) и некако проналазимо сектор који нам је додељен, сектор је био јако мали и укратко изгледао је као двориште моје куће а уствари смо били тик поред терена. Одлучујемо да заставе извадимо тек када наши играче истрче на терен, био је то језив тренутак када је цео стадион устао на ноге и почео да нас вређа, а било је и неколико парола којим нас прозивају на италијанском језику очигледно написане по диктату неких италијанских навијача. Након тридесетак минута стижу остали (око 30 ултраса и 60 нормалних навијача), шире се заставе Федајн, XXI Априле, Орђољо Капиталоно, Обитиво Глазгов, Бригате Боћеа. Ми заставу АСР Ултрас одлучујемо да држимо у рукама током читаве утакмице. Током утакмице, домаћи добро навијају, тако да се ми слабо чујемо, треба имати у виду да нас је било стотинак. Пљуште прозивке са обе стране „Рома Рома Вафанкуло“ ми им одговарамо „Ви сте ругло Европе“ . Када се утакмица завршила, наш сектор је експлодира уз важан улов са терена. На нашу претерану радост умало нисмо утрчали на терен (пошто у нашем сектору није било ограде), али полиција нас гура назад. Након тридесетак минута избацили су нас са стадиона и одвозе до центра града. Ујутро настављамо лет за Рим мислећи да би мало навијача себи дало луксуз одласка у овакав пакао са заставом без пратње.